Muzička baština multinacionalne Vojvodine

Vojvodina kao višenarodna regija pruža izuzetno raznovrsne mogućnosti za umetnička istraživanja, naročito ona koja u svom fokusu imaju i govorne ili pevane jezike na kojima su istaknuti predstavnici naših naroda ponosno godinama stvarali. Upravo takvo umetničko istraživanje su sprovele Agota Vitkai-Kučera (Vitkay-Kucsera Ágota) i Jelena Simonović Kovačević, sastavljajući koncertni program od dela pisanih na jezicima vojvođanskih naroda, čemu je prethodio iscrpni arhivski rad uz nekoliko objavljenih studija („Stvaralački duh vojvođansko-banatskog kompozitora Vitkai Đule“, Interkulturalnost br. 15, 2008; „O umetničkom projektu „neobuzdani sklad – Muzičko-scensko uprizorenje Života i dela Pala Abrahama“, Balkan Art Forum, Niš 2020.) koji će na posletku dovesti do ovog obuhvatnog i ilustrativnog repertoara.

Ove umetnice su svojim istraživanjem obuhvatile korpus ostvarenja u opsegu od ranog 19. veka i nastanka srpske muzike sa aktivnostima Josifa Šlezingera, preko perioda sazrevanja, oličenom u delima Isidora Bajića i Josifa Marinkovića, odnosno Đorđa Eneskua i Mikulaša Šnajder-Tranvskog, te uzbudljivih međuratnih godina punih muzičkih iznenađenja koje predstavljaju Đula Vitkaj i Pal Abraham, sve do stvaralaštva naših velikana modernizma kao što su Krešimir Baranović, Rudolf Bruči, Ivan Kovač i Erne Kiralj.

U daljem tekstu koji je osmišljen kao svojevrsni „koncertni vodič“, a koji možete pročitati klikom na sliku ispod, biće sagledane pojedinosti u vezi sa biografijama i stvaralaštvom kompozitora koje su ove umetnice izdvojile uz povremene osvrte na detalje iz pojedinačnih ostvarenja koji dodatno doprinose osvetljenju ideje celokupnog istraživanja.

Projekat je podržao Pokrajinski sekretarijat za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost i SOKOJ.